Korpusnik

bilingvizma pri kom su jezičke kompetencije jezika obrazovanja veoma razvijene, dok su jezičke kompetencije drugog jezika potpuno zapostavljene. suprotno pomenutoj, aditivna bilingvalna nastava je nastava koja teži razvoju kompetencija na oba jezika ne ostavljajući ni jedan jezik u senci. ovakva nastava bi u rešila problem odabira jezika obrazovanja za pripadnike manjinskih zajednica. situacija romske manjinske zajednice je posebno teška. iako zakonski postoji mogućnost za realizaciju bilingvalne nastave na romskom jeziku, u praksi to nije primenjivo.9 romski jezik još uvek nije standardizovan ali i ne postoji dovoljno akademski obrazovan kadar koji govori romski i koji bi mogao da učestvuje u primeni bilingvalne nastave. s obzirom da je sve ove probleme treško rešiti u bližoj budućnosti, moramo se usmeriti na ono što se u sadašnjim uslovima može učiniti za romsku decu. nedovoljno poznavanje jezika obrazovanja, jedan je od glavnih razloga loših akademskih postignuća romske dece i njihovog usmeravanja u specijalne škole. različiti kulturni modeli njihove zajednice kao i različita lingvistička socijalizacija čine romsku decu neuspešnom u procesu obrazovanja. da bi se ovo promenilo potrebno je omogućiti im drugačiji vid pripremne školske nastave kroz koji bi oni mogli da

Institucionalni, izkustveni in disciplinarni konteksti za študijo o interpretaciji umetnosti v muzejih kot edukacijske prakse, Pedagoška fakulteta, Rajka Bračun Sova, 2014

u kojoj je manjinski jezik u potpunosti zanemaren. ovakva nastava dovela je do razvoja suptraktivnog bilingvizma pri kom su jezičke kompetencije jezika obrazovanja veoma razvijene, dok su jezičke kompetencije drugog jezika potpuno zapostavljene. suprotno pomenutoj, aditivna bilingvalna nastava je nastava koja teži razvoju kompetencija na oba jezika ne ostavljajući ni jedan jezik u senci. ovakva nastava bi u rešila problem odabira jezika obrazovanja za pripadnike manjinskih zajednica. situacija romske manjinske zajednice je posebno teška. iako zakonski postoji mogućnost za realizaciju bilingvalne nastave na romskom jeziku, u praksi to nije primenjivo.9 romski jezik još uvek nije standardizovan ali i ne postoji dovoljno akademski obrazovan kadar koji govori romski i koji bi mogao da učestvuje u primeni bilingvalne nastave. s obzirom da je sve ove probleme treško rešiti u bližoj budućnosti, moramo se usmeriti na ono što se u sadašnjim uslovima može učiniti za romsku decu. nedovoljno poznavanje jezika obrazovanja, jedan je od glavnih razloga loših akademskih postignuća romske dece i njihovog usmeravanja u specijalne škole. različiti kulturni modeli njihove zajednice kao i različita lingvistička socijalizacija čine romsku decu neuspešnom u procesu obrazovanja. da bi se ovo

Institucionalni, izkustveni in disciplinarni konteksti za študijo o interpretaciji umetnosti v muzejih kot edukacijske prakse, Pedagoška fakulteta, Rajka Bračun Sova, 2014