јевог речника), мада овде, за разлику од одреднице у вези са лексемом леви, уочавамо још нешто. Наиме, СС и ЭССЯ лексему desnica обрађују као посебну одредницу и упућују на десну руку.
Medeja in Urška, Univerza v Novi Gorici, Urša Papler, 2014
и лексеме десни (исп. прав као физички, али затим и морално, суштински исправан). У овом речнику нашли смо и одредницу *desnica, која упућује на десну руку – ‛правая рука’. У вези са лексемом леви на неколико места истиче 15 се симболика леве стране –
Medeja in Urška, Univerza v Novi Gorici, Urša Papler, 2014
, 13). Оне као супстантиви могу означавати руку, али додатни податак о томе овај речник не бележи. Изузетак је одредница desnica као посебан назив за десну руку (исп. da ne ~$etx {ujca tvoq • ~#to tvorit# desnica tvoq Мт 6, 3 Зогр Мар Ас Сав). Одредница lqvx не бележи супстантивизацију
Medeja in Urška, Univerza v Novi Gorici, Urša Papler, 2014
Mislio sam, dakle, na taj njihov crno-beli, na taj manihejski pogled na svet: ovde je Dobro a ovde Zlo, ovde počinje Desnica a tamo Levica; duhovna klackalica na kojoj se veselo ljuljuškaju.«31 Še bolj kot zgoraj navedeno je Kiša presenečal način, kako so francoski intelektualci govorili o iluzijah, katerih avtorji so bili v prvi vrsti sami, s kakšnim naporom so jih branili in s kakšno lahkovernostjo, vkljub temu, da so jim bili – kot demokratičnemu, razvitemu narodu – na voljo raznovrstne knjige, raznovrstni tisk, dokumenti, pričevanje, skratka vse, kar nekdo potrebuje, da si o neki oddaljeni stvari, ki ga zadeva kot Človeka, ustvari predstavo
V Kiševem svetu, Filozofska fakulteta, Marko Stanojević, 2019